Šampion – kolekcija za savremene muškarce

Nova kolekcija Šampion, namenjena muškarcima, napravljena je od inovativnih, vrhunskih, aktivnih supstanci i lekovitog bilja sa ekoloških, najčistijih predela naše zemlje.

Proizvodi iz ove kolekcije umiruju iritiranu kožu, povećavaju vlažnost i glatkoću kože, ubrzavaju rast novog i zdravog  tkiva. Sprečavaju zapaljenske procese, umiruju iritiranu i upaljenu kožu, imaju antiinfekcijsko dejstvo. Ublažavaju crvenilo kod nadražene i iritirane kože.

Sadrže multiaktivne supstance koje hidriraju, umiruju i sprečavaju iritacije, pomažu isceljenje rana, vezuju vodu u koži i sprečavaju dehidraciju. Ojačavaju, hidriraju kožu i kosu. 

Pomažu kod nadoknade izgubljene vlage, sprečavaju zadebljanje kože, hidratantnim svojstvima povećavaju elastičnost i mogućnost zaceljivanja kože.

Ima izuzetan hidrirajući i keratolitički efekat. Zahvaljujući svojoj vrhunskoj formuli i pažljivo biranoj kombinaciji sastojaka, povećava glatkoću kože, pomaže kod nadoknade izgubljene vlage, sprečava zadebljanje kože, a hidratantnim svojstvima povećava elastičnost i mogućnost zaceljivanja kože i ubrzava zarastanje rana. Regeneriše i štiti kožu.

Svojstva njegovih sastojaka – sprečavanje zapaljenskih procesa, umirivanje iritirane i upaljene kože i antiinfekcijsko dejstvo, čine ga idealnim za negu nakon brijanja. Ublažava crvenilo kod nadražene i iritirane kože.

Šampion losion posle brijanja

Povećava glatkoću kože, pospešuje deskvamaciju gornjih slojeva mrtvih ćelija kože i ubrzava rast novog, zdravog tkiva. Ima snažan keratolitički, adstrigentni i regenerativni efekat. Vezuje vodu u koži i sprečava dehidraciju.

Ima umirujuće, antiiritirajuće i zaštitno dejstvo na kožu. Ublažava crvenilo kod nadražene i iritirane kože putem formiranja kompleksa sa iritantima i senzibilizirajućim agensima, što ga čini idealnim za zaštitu kože posle sunčanja, brijanja i depilacije.

Šampion za negu lica

Šampion 2 u 1 – šampon za kosu i gel za tuširanje

Sastavljen od Ecocert sastojaka, Ne sadrži etoksilovane supstance, sulfate, parabene i silikone. Ekstra blaga formula obogaćena organskim materijama i biljnim ekstraktom lipovog meda, kontrolisanog geografskog porekla, sa ekološki čistog područja Fruške gore, predstavlja odličnu negu za vašu kosu i kožu.

Lipov med je poznat po svom bogatstvu aminokiselina i jakom antiseptičnom dejstvu što utiče da vaša kosa postane jaka i sjajna, a vaša koža glatka i ishranjena na najzdraviji način.

Šampion za kosu i telo


psorijaza- šampon koji pomaše kod ovog oboljenjaZa razliku od drugih šampona, Revitabion šampon sadrži Skinveil 500, nehidrolizovani protein svile koji se ne ispira sa kože glave i kose i zbog toga ima izuzetnu efikasnost. Revitabion šampon hidrira kožu, pruža dugotrajan efekat vlažnosti. Umanjuje crvenilo, svrab i suvoću. Pomaže kod svih problema kože glave uključujući psorijazu. Ublažava vidljive pokazatelje psorijaze nakon 30 dana korišćenja i pomaže u otklanjanju iritacija izazvanih psorijazom.

 

Psorijaza glave

 

Psorijaza glave je čest poremećaj koji dovodi do pojave crvenih lezija koje su, usled upale obično zadebljane i ljušte se. Psorijaza na glavi može da se javi na manjoj površini, ali i da celo vlasište bude obuhvaćano. Takođe, može da se proširi i na čelo, vrat i predeo iza ušiju. Psorijaza na glavi može da izazove svrab, crvenilo i neprijatan osećaj, ali može da dođe i do opadanja kose.

 

 

 

Kako da ublažite efekte psorijaze glave?

 

Postoje načini na koje može da se spreče svrab i moguć gubitak kose:

– Koristite balzam za kosu, jer on daje vlagu vašoj koži

– Ograničite korišćenje aparata koji greju kosu, kao što su fenovi i pegle za kosu

– Koristite proizvode za kosu koji sadrže SkinVeil 500

 

SkinVeil 500

 

SkinVeil 500 neguje oštećenu, osetljivu i specijalnu kožu i štiti od spoljnih faktora. Obnavlja epidermis i ojačava prirodne odbrambene mehanizme kože. Hidrira kožu, pruža dugotrajan efekat vlažnosti. Umanjuje crvenilo i svrab i suvoću.

Sa starenjem, ili pod uticajem spoljnih agresija, osetljiva koža postaje ranjiva i ne može da se zaštiti od spoljnih faktora, kao što su temperaturne promene, zagađenje ili stres. Ova osetljivost može da se manifestuje kao crvenilo, svrab ili perutanje.

SkinVeil 500 na dnevnoj bazi, štiti i smiruje osetljivu kožu i pomaže joj da se regeneriše.

Revitabion šampon hidrira kosu i stvara zaštitni sloj na kosi čineći je mekom i svilenkastom.

 

Uputstvo za upotrebu

 

Nakvasite kosu, nanesite šampon, nežno masirajte kožu glave (do pola minuta),

isperite mlakom vodom (36°C).


mlade preduzetnikeNaš projekat “Mladi preduzetnik” podržale su i velike srpske kompanije, a među prvima nam se pridružio Zoran Ilić, vlasnik i osnivač ” Biomelema”. On je i na čelu nevladine organizacije “Moj heroj”, koja promoviše društvene vrednosti kroz multimedijalne priče o neverovatnim postignućima običnih ljudi. Onda je logično što je gospodin Ilić odlučio da bude deo programa „Mladi preduzetnik“, koji organizuje Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.

 

– Izuzetno cenim način rada VŠPEP koji, osim veoma temeljnog edukativnog pristupa preduzetništvu, ima i izraženo društveno odgovorno poslovanje.To je za usmeravanje mladih danas od neprocenjivog značaja jer jedan primer govori više od mora reči. Pobede studenata VŠPEP na takmičenjima svih vrsta za mene su potvrda praktičnog obrazovanja i društvene odgovornosti. VŠPEP vidim kao lidera u preduzetničkom obrazovanju, a ja želim da doprinesem afirmaciji preduzetničkog obrazovanja i usmeravanja mladih – kaže nam Zoran Ilić.

 

Na koji način ćete pomoći da naš projekat zaživi i raste?

 

– Kao iskusan preduzetnik i osnivač “Biomelema” želim da aktivno usmeravam i praktično direktno edukujem potencijalne mlade preduzetnike, a kao predsednik ugledne NVO “Moj heroj”, koja više od deceniju promoviše vrline i najbolje ljude iz Srbije, uključujući preduzetnike, nameravam da u svim medijima sa kojima sarađujemo ističem i promovišem, kako program, tako i najbolje mlade preduzetnike.

 

Iz Vašeg dugogodišnjeg iskustva, kako mladi ljudi reaguju na mogućnost bavljenja privatnim biznisom?

 

– Preduzetništvom ne mogu da se bave svi. Svuda na svetu preduzetnici su društvena elita i motor razvoja svake zemlje, pa je tako i kod nas, s tim što je ambijent za preduzetništvo u viskorazvijenim zemljama bolji. Zbog dugog i teškog perioda “tranzicije“,, ogroman procenat mladih bi u državnu službu preko politike, a to je za njihovu i našu budućnost pogubno. Svim najuticijanijim političarima uvek kažem: “Zemlja u kojoj najveći procenat mladih vidi budućnost u politici i administraciji – nema budućnost”. Mislim da sam takvim uticajem doprineo da Vlada RS prvo 2016. proglasi godinom, a zatim najavi i deceniju preduzetništva i da će zbog toga sve veći broj mladih ljudi biti spreman da se bavi privatnim biznisom.

 

Koliko tinejdžeri razumeju preduzetništvo i da li dolaze u Vašu kompaniju na praksu?

 

– Mladi ljudi u Srbiji su informatički vrlo pismeni, a najveći broj onih koji dolaze kod nas usmereni su ka novim tehnologijama. Njihovi poslovni snovi okrenenuti su ka snovima o preduzetničkom uspehu, koji je baziran na izradi nove aplikacije , bloga ili nekog detalja koji donosi uspeh u digitalnom svetu. Mi smo pokrenuli projekat podrške ženskom preduzetništvu  “Srbija sa dušom – Soul inclusive” i tu se nekoliko mladih preduzetnica uz našu podršku osamostalilo.

 

Šta bi bila Vaša poruka tinejdžerima, koji sanjaju i žele da snove ostvaruju u Srbiji?

 

– Sanjajte svoj preduzetnički san. Pronađite nešto što radite bolje od drugih u vašoj ulici, gradu ili na internetu – dakle globalno, a onda budite uporni i izdržite. I ostvarićete snove. Nema lepšeg  uspeha od uspeha u preduzetništvu, jer vam osim materijalne donosi i duhovnu satisfakciju. I najveći uspeh od svih, a to je sloboda!

 

Izvor: PEP


Kao što smo i obećali predstavljaćemo vam članove žirija našeg konkursa “Najlepše kose Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine 2016/2017.” Žiri je sastavljen od poznatih ličnosti i najboljih frizera, a počećemo od predsednice žirija, Jelene Živanović, pevačice grupe Zana. Jer ko drugi može da bude na čelu žirija, osim Jelene koja ima savršenu, negovanu kosu. Pogledajte kako Jelena neguje kosu, koje su zgode i nezgode na koje nailazi dok neguje  kosu, koje su njene omiljene frizure, boje, šta radi sa kosom pred nastup, ko od poznatih ličnosti, prema njenom mišljenju, ima najlepšu kosu, kao i anegdote o kosi koje nam je ispričala .

Odaberite Vašu zemlju za prijavu


Drage dame,

Hvala vam što ste se u velikom broju odazvale na naš konkurs. Veliki broj devojaka i žena se već prijavio pa smo rešili da počnemo da vas nagrađujemo pre finala. U ponedeljak, 19. decembra, 2016. će kandidatkinja sa najviše lajkova do sada, dobiti na poklon paket sa Biomelem proizvodima u vrednosti 5.000 dinara. I nastavićemo da nagrađujemo svake nedelje devojke, koje su se prijavile tokom te nedelje, i koje osvoje najviše lajkova na našoj Facebook stranici.

Bilo koja razmena ili kupovina lajkova diskvalifikovaće vas iz daljeg takmičenja.

Molimo sve dobitnice nedeljne nagrade da planiraju da dođu do nas po poklon.

Voleli bismo da vas upoznamo, fotografišemo, jer ovo nije samo konkurs za nedeljnu nagradu od 5000 dinara u našim proizvodima i finalnu nagradu od 500 evra, već i za posao. Možete da dođete bilo kada, do 05. maja 2017. Ako niste u mogućnosti da dođete do tada u naše kancelarije, paket sa Biomelem proizvodima će vam biti uručen na svečanoj dodeli nagrada, kada budemo proglašavali i pobednicu celog konkursa.

 

 

Branka Stojanović najbviše lajkova osvojenih u prvoj nedelji

Branka Stojanović, najviše lajkova osvojenih u prvoj nedelji


Bojana Mudreša, najviše glasova osvojenih u drugoj nedelji

Bojana Mudreša, najviše glasova osvojenih u drugoj nedelji


Sanja Davidović, najviše glasova osvojenih u trećoj nedelji

A budite spremne za nova iznenađenja koja vas čekaju iz nedelje u nedelju.

Odaberite Vašu zemlju za prijavu

*Drage kandidatkinje konkursa za „Najlepše kose Srbije, Crne Gore i BiH 2016/2017“, Obaveštavamo vas da ukidamo nedeljno poklanjanje paketa Biomelem proizvoda devojci sa osvojenim najvećim brojem lajkova, s obzirom na to da su se mnoge kandidatkinje koristile kupovinom lajkova, i lajkovanjem sa lažnih profila, zbog čega je sve to izgubilo svaki smisao. Konkurs nastavljamo bez ovih dodatnih poklona. Finalistkinje i pobednicu bira žiri sastavljen od poznatih ličnosti i najboljih frizera. Svaka 100. kandidatkinja dobija jedan Biomelem proizvod na poklon, a uvešćemo još neka iznenađenja. Bićete o svemu obaveštene na vreme.


Ovog vikenda, 3. i 4. decembra 2016. godine u Delta sitiju, u okviru sajma „Bulevar ženskih tajni“ zvanično je počeo konkurs za “Najlepše kose Srbije, Crne Gore i BiH 2016/2017.”

Gosti autorki ove sajamske manifestacije, Sanje Marinković i Vesne Dedić, su bili poznati glumci, pevači, voditelji, modni kreatori, ginekolozi, pisci, psiholozi, stručnjaci iz oblasti ishrane, mode, kozmetike, zdravlja, turizma.

Bulevar ženskih tajni i Zoran Ilić, vlasnik BiomelemMeđu njima i vlasnik kompanije Biomelem, Zoran Ilić, koji je je u obraćanju prisutnima naglasio da je sada najvažnija stvar da se neguju i ističu kvalitet, kontinuitet i kapacitet, kako u poslu, tako i u privatnom životu. Pored saveta o nezi kose Zoran Ilić je najavio Konkurs i pozvao dame da se prijave, jer ih očekuju brojne vredne nagrade, među kojima je i posao u kompaniji Biomelem, koja je poznata po svom društveno odgovornom poslovanju.

Biomelem se na sajmu predstavio sa rešenjima za negu kose i popustima na naše proizvode, i upoznali smo se velikim brojem divnih dama koje su iskoristile ovu priliku i prijavile se na “Konkurs za Najlepše kose“.

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim prijavljenim učesnicama konkursa i pozivamo ostale dame sa lepom i negovanom kosom da se prijave. Prijave na konkurs traju do 05. maja 2017. godine.

Odaberite Vašu zemlju za prijavu


Geografija

Zlatibor je planina u zapadnoj Srbiji poznata kao klimatsko lečilište i turistički centar. Njen najviši vrh je Tornik koji se nalazi na 1496m nadmorske visine.  Ispresecan je brojnim rekama, potocima i vododerinama, ima dva jezera, a privlačan je i za speleologe zbog velikog broja pećina (98) i jama (44).

Zlatibor je najveći serpentinski masiv u Srbiji. Ostale stene, prvenstveno krečnjaci, javljaju se uglavnom u perifernim, severnim i istočnim delovima planine.

Lekovitost ove planine ogleda se u prijatnoj klimi. Na Zlatiboru se nalazi ruža vetrova gde se sudaraju planinske i morske struje koje ubrzavaju lečenje plućnih i srčanih bolesti, posebno bolesti štitne žlezde i malokrvnosti.

Zlatibor većim delom prekrivaju livade na kojima se nalazi preko 150 vrsta trava, među kojima i trava iva Teucrium montanum, koja jača imunitet, regeneriše organizam i odličan je borac protiv stresa.

Sadašnji Zlatiborski okrug obuhvata znatno širu oblast od teritorije planine Zlatibor. Malu zabunu unosi i turističko mesto Zlatibor (naselje) koje ima isti naziv kao i planina.

Istorija

 

Zlatibor su prvo naseljavali Iliri, (verovatno pleme Partini). O njihovom boravku na Zlatiboru svedoče mali grobovi-humke koji se mogu naći po celom Zlatiboru. Zatim su došli Rimljani i romanizovali Ilire. Zlatibor je pripadao provinciji Dalmaciji. Rimljani su izgradili mrežu puteva, a iza sebe ostavili veliki broj nadgrobnih spomenika uglavnom iz II i III veka. Nakon Rimljana na Zlatibor dolaze Sloveni koji ostavljaju iza sebe značajan trag,  pre svega u vidu tvrđava koje su gradili.

 

Kako je Zlatibor dobio ime

 

Pre nego što je nastala srpska država, Zlatibor i Užice su pripadali Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, da bi tek oko 1180. godine Stefan Nemanja pridružio i ovu oblast svojoj državi.

Do sredine XIX veka, planina Zlatibor se zvala Rujno (Rujan) čije ime potiče od žbunaste biljke ruj (Rhus cotynus) kojom je čitava oblast bila veoma bogata. Biljka se koristila za za štavljenje i bojenje kože. U srednjovekovnoj srpskoj državi postojala je Župa Rujno koja je obuhvatala i današnju oblast Zlatibora. Tu se nalazio i manastir Rujno, koji nije očuvan. Manastir je bio kulturni i obrazovni centar i jedna od prvih srpskih štamparija se nalazila u njemu.

Sadašnje ime Zlatibora, kako i samo ime kaže, potiče od zlatnog bora koji raste na ovoj planini. Da li je razlog za ime bila boja bora ili to što je nekad Zlatibor bio prekriven ovim borom koji je zlata vredeo zbog višestruke koristi koju su ljudi imali, ne znamo. U pitanju je veoma retka vrsta bora latinskog naziva Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica. Zlatnog bora ima još samo ima u selu Negbini i nalazi se pod zaštitom države.

Zabeleženo je da je Zlatibor primio prve turiste još daleke 1750. godine. Nakon posete kralja Aleksandra Obrenovića Kraljevim vodama, krajem XIX veka, a potom i kralja Petra I Karađorđevića 1905. godine, na Zlatiboru počinje  da se razvija pravi organizovan turizam.

Zlatibor

 

Turističke destinacije

 

Zlatibor je jedan od najznačajnijih turističkih centara u Srbiji. Ima veliki broj sunčanih dana u godini, snega ima od oktobra do maja. Leta su topla, a zime blage.

Osim samog turističkog centra Zlatibora, sa velikim brojem hotela, odmarališta i privatnog smeštaja, gde postoji raznolik sadržaj za turiste, Zlatibor nudi mnogo više.

Zlatibor - sirogojno

 

Sirogojno

 

Muzej narodnog graditeljstva pod otvorenim nebom „Staro selo“ u Sirogojnu vraća nas u XIX vek. U njemu su prikazani arhitektura, enterijer, način privređivanja i izgled porodičnog života ovih krajeva.

2013. godine muzej je proglašen za ustanovu kulture od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

U programima muzeja posebna pažnja se poklanja očuvanju i oživljavanju tradicionalnih zanata.

U radionicama muzeja izloženi su eksponati koji prikazuju veštine grnčarskog, kačarskog, tesarskog, tkačkog i drugih zanata. U jednoj od nekadašnjih kuća uređena je krčma, a u nekoliko je moguć i smeštaj turista.

Sarganska_osmica_2

 

Šarganska osmica

 

Šarganska osmica je železnička pruga uskog koloseka koja je povezivala Beograd i Sarajevo od 1925. do 1974. godine. U Kremanskom proročanstvu piše da će pruga biti zaboravljena, a potom opet obnovljena što se zaista i desilo. Sada Šarganska osmica saobraća od Šargana do Mokre gore i turisti uživaju vozeći se 15-ak kilometara u vozu Nostalgija prolazeći kroz 22 tunela i prelazeći preko 5 mostova.

Drvengrad

 

Drvengrad

 

Drvengrad je etno selo u Zlatiborskom okrugu. Nalazi se na brdu Mećavnik iznad Mokre gore u blizini železničke stanice Jatare kroz koju prolazi Šarganska osmica.

Drvengrad je nastao prema ideji čuvenog režisera Emira Kusturice. Prvobitno za potrebe snimanja filma Život je čudo, a potom se razvio u svetski poznat centar koji privlači, ne samo turiste, već i sve ljubitelje filmske industrije i profesionalce koji stvaraju u ovoj umetnosti.

 

Etno selo kao pravi grad

 

Iako mali, Drvengrad je kompletan, s obziram na to šta sve sadrži. Bioskop Andergraund  (koji je i bukvalno pod zemljom), bibioteku, galeriju slika Macola, hotel Mećavnik, poslastičarnicu Anica, nacionalni restoran Lotika i pravoslavnu crkvu sa drvenim zvonikom posvećenu Svetom Savi. Celo selo se sastoji od autentičnih brvnara koje su prenete ili iz ovih krajeva ili iz Republike srpske, i postavljene na kamene temelje. Ulice, koje se grupišu oko glavne ose, koja se prostire od ulazne kapije do pravoslavne crkve, dobile su imena po poznatim ličnostima kao što su: Ivo Andrić, Miodrag Petrovič Čkalja, Felini, Bergman, Ernesto Če Gevara, ali i po sportistima Novaku Đokoviću i Dijegu Maradoni.

Kustendorf_2016

 

Kustendorf

 

U Drvengradu se svake godine održava međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf. Osnivač i direktor festivala je Emir Kusturica, a on je zajedno sa ćerkom Dunjom Kusturicom i selektor festivala. Festival je osnovan 2008. godine sa ciljem da mladim filmskim stvaraocima omogući da prikažu svoja ostvarenja, ali i da dođu u kontakt sa već proslavljenim imenima iz sveta filmske umetnosti i uče od njih. Nakon filmskih projekcija na festivalu se svake večeri održavaju i konceti.

U glavnom programu festivala učestvuje preko dvadeset filmova iz svih delova sveta koji se takmiče za tri nagrade: „Zlatno jaje“, „Srebrno jaje“ i „Bronzano jaje“.

 


Vlasina

 

Vlasina se nalazi na jugoistoku Srbije. Vlasinska visoravan nalazi se na teritoriji opštine Surdulica od koje je udaljena 23 km.

Ona je zbog prirodnih karakteristika proglašena predelom izuzetnih odlika prve kategorije. Na Vlasinskoj visoravni nalazi se najveće veštačko planinsko jezero u zemlji, a u njemu ploveća ostrva, jedinstvena u svetu, koja predstavljaju pravu turističku atrakciju.

 

Jezero Vlasina

 

Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1213 m i ima površinu od 15 km². Vlasinsko jezero dugo je devet kilometara, široko oko tri i po, a najveća dubina iznosi 35 metara.

Na mestu gde se danas nalazi Vlasinsko jezero u prošlosti se nalazilo Vlasinsko blato-tresava sa ševarom, trskom i ponekim vodenim površinama. Tu je izvirala i reka Vlasina čijim je kasnijim pregrađivanjem nastalo jezero za potrebe hidroelektrane. Danas reka Vlasina predstavlja otoku jezera i jednu od najčistijih reka u Srbiji. Izgradnja akumulacionog jezera trajala je od 1946. do 1954. godine.

Ploveća ostrva

 

Vlasina- jezero, ploveća ostrva

Nakon izgradnje jezera, javljaju se ploveća ostrva koja su nastala tako što su se delovi treseta otkinuli sa dna jezera. Prvo su se ploveća ostrva vezivala za obalu, ali nakon što je 70-ih godina XX veka uočena njihova jedinstvenost, prestalo se sa tom praksom. Ostrva slobodno plutaju jezerom uz pomoć vetra. Najveće ostrvo, nazvano Mobi Dik, široko je 250, a dugačko 400 metara. Ranije je bilo mnogo više ovih ostrva, prekrivala su čak trećinu jezera, ali danas su se uglavnom zakačila za obalu pa ih ima dosta manje.

Ostrva su mekana i prilično je “udobno” hodati po njima, mada i pomalo strašno, imajuću u vidu veliku dubinu jezera. Voda u jezeru je veoma hladna s prosečnom temperaturom od samo 9 stepeni. Najtoplija je u avgustu kada retko prelazi 15 stepeni.

Na nekim ostrvima se nalaze breze ili vrbe, a ujedno su i staništa još jedne jedinstvene pojave ovog jezera, biljke rosulje-mesožderke koja guta insekte, tako da ova čuda prirode privlače ne samo turiste već i botaničare, kojima je jedino i dozvoljen boravak na ostrvima. Na jezeru se mogu naći i maljava breza, barski ušljivac, kaljužarka i druge retke biljke.

U jezeru se nalaze i dva “prava” ostrva – Stratorija i Dugi del koji je pre izgradnje brane bio poluostrvo.

Jezero je bogato i ribom. Registrovana je čak 21 vrsta ribe: pastrmka, amur, šaran, grgeč, jegulja, sunčica, som, babuška, klen, karaš, grčka bodorka, mrena…

Vlasina- okolina jezera

 

Okolina Jezera

 

U okolini Vlasinskog jezera nalaze se stare gromadne planine Čemernik, Gramada, Besna Kobila i Vardenik. Ceo predeo je bogat florom i faunom, među kojima su i divlji konji, klisure, vodopadi, preko 400 izvora čiste vode, blaga klima i izvanredni uslovi za odmor u različitim periodima godine.

Vlasinska visoravan s jezerom za sada je zaštićena od turističke popularnosti koja često uništava prirodu. Sprečena je nekontrolisana gradnja i uništavanje prirode. Radi se na tome da se zabrani upotreba motornih čamaca po jezeru, tako da će biti dozvoljeno samo korišćenje čamaca na vesla ili električnog motora. Pošto je jezero nastalo na prostoru nekadašnjeg blatišta i treseta, na njenim obalama ga i dalje ima, ali je zabranjeno za eksploataciju. Postoji samo jedno vikend naselje-Vlasina Rid koje se, okuženo brezama i pašnjacima, blago spušta ka jezeru. Samo jezero spada u najpristupačnije u Srbiji, jer mu se može lako prići sa svih strana.

Osim šuma, oblast je bogata pečurkama (vrganji, lisičar), lekovitim biljem i šumskim voćem, kao što su: borovnica, jagoda, malina, kupina i brusnica.

 

Manifestacije

 

dzipijada-vlasinaOvaj deo Srbije je bogat i po mnogim manifestacijama koje se ovde organizuju preko cele godine. Vlasinska regata, foto i likovne kolonije, smotra amaterskih pozorišta Srbije, somovijada, koja je međunarodno takmičenje, Zonagrad i Vlasinsko leto (od 1985.) koje je u znaku etno muzike i trube, jer se tada održava predtakmičenje za sabor trubača u Guči. Potom, takmičenje kuvara u spremanju ribljih specijaliteta – Vlasinski kotlić, Džipijada – trka terenskim džipovima od Surdulice, preko staza na okolnim planinama, do Vlasinskog jezera.

U poslednje vreme ovde se organizuju brojna takmičenja iz različitih ekstremnih sportova. Tokom avgusta brojna su i sportska takmičenja na jezeru i pored njega – trka Elements koja obuhvata razne discipline (bicikl, kajak, trčanje, plivanje, paraglajding), Balkansko prvenstvo u sprint-trijatlonu, regata na jezeru i Međunarodno državno prvenstvo u orijentiringu…


Rtanj

Planina Rtanj se nalazi u istočnoj Srbiji u blizini Sokobanje. To je krečnjački masiv Karpato-balkanskog planinskog sistema. Vrh Rtnja-Šiljak nalazi se na visini od 1560 m. Planina je prekrivena listopadnim i četinarskim šumama i pašnjacima. Na njoj se nalazi oko 150 vrsta različitog drveća i ukrasnog šiblja, ima mnogo izvora pitke vode, a na Rtnju se na 6368 hektara prostire lovište u kome su uglavnom srne i divlje svinje.

Ova planina je poznata po brojnim podzemnim izvorima, pećinama, jamama, lekovitom bilju, ali i zanimljivostima poput vatrenih lopti, koje predstavljaju prirodni fenomen, i drugim kuriozitetnim i navodno neobjašnjivim pojavama.

Zbog izuzetne prirode, vazduha, lekovitih biljaka, koje rastu na Rtnju, ova planina će biti proglašena za predeo izuzetnih odlika.

Rtanj su istraživali mnogi, poput lekara i botaničara Josifa Pančića, koji je na Rtnju 1874. godine otkrio novu vrstu cveta Ramonde, do tada poznatog samo na Pirinejima i nazvao je srpska (serbica) Ramonda. A Jovan Cvijić, naučnik i geograf za Rtanj je rekao:

„Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na promatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija. Njegov glavni masivan greben od 5,6km dužine mirno se diže sa široke podloge, gorostasan završuje sa skoro pravilnom kupolom Šiljka. Ima u njemu individualnog i imponujućeg, kao i u velikim ličnostima.”

Saturea montana

Rtanj je poznat po biljkama:Satureja_montana

Rtanj je poznat i po endemskom bilju koje raste samo na ovoj planini i zakonom je zaštićeno, a od njih svakako je najpoznatiji rtanjski čaj (Saturea montana). Svake godine 7. jula, u okviru manifestacije „Sveti Jovan Biljober“, iz Sokobanje se organizuje izlet do Rtnja, gde posetioci uz pratnju stručnih vodiča beru lekovito bilje na padinama Rtnja. Pored rtanjskog čaja beru se i podubica, iva, kantarion i hajdučka trava.

Rtanjski čaj, Vrijesak ili planinski čubar, latinski naziv Saturea montana je biljka od čijih se prikupljenih cvetnih vrhova pravi poznati rtanjski čaj. Biljke, a samim tim ni čaja, nema mnogo pa je time njegova vrednost veća.

Ovaj čaj poboljšava opšte stanje organizma. Pored toga što je dobar za dijebetes, protiv bakterija i gljivica, raznih upala, olakšava varenje, jača imunitet, a dobar je i za spoljnu upotrebu. Ima antiseptička svojstva i dobar je protiv upala slukože ili kože generalno.

Vrijesak može da naraste do visine od jednog metra, ima razgranatu stabljiku, cvetove svetloljubičaste boje i spada u lekovite biljke. Živi dugo, čak nekoliko desetina godina. Bere se za vreme cvetanja, u avgustu i septembru, tako što se makazama seku vrhovi stabljika sa cvetovima ili samo cvetovi, pa se suše na senovitom i promajnom mestu.

Bogata istorija Rtnja

Rtanj-zimaKoliko je priroda Rtnja zdrava i bogata primetio je i Julijus Minh bogati austrijski Jevrejin koji se doselio u podnožje Rtnja gde je izgradio vilu, letnjikovac, baštu i rozarijum. Porodoca je posedovala fabriku štofova u Paraćinu, na Rtnju su otvorili rudnike kamenog uglja, a za rudare i njihove porodice podigli su dve škole, igrališta, kao i Sokolski dom sa bioskopom i fudbalskim terenom. Na padinama ove planine se skijalo prvo skijaško društvo u Srbiji 1920. godine.

Na samom vrhu planine nalaze se ostaci crkvice-kapele Sv. Đorđa koja je izgrađena 1934. godine, u znak sećanja na Juliusa Minha koji je izvršio samoubistvo. U njenoj izgradnji učestvovali su rudari. Sav potreban materijal i kamen za izgradnju dopreman je na vrh Rtnja magarcima. Na žalost, tragači za zlatom su 1990. godine, zbog verovanja da je bogata porodica u njoj sakrila blago, nekoliko puta dinamitom rušili kapelicu.

Drugi svetski rat i progon Jevreja naterali su porodicu Minh da pobegne iz ovih krajeva i sve je polako počelo da se urušava. Porodica Minh je punih 40 godina bila vlasnik Rudnika Rtanj. Taj period karakteriše napredak privrednog i društvenog života ovog kraja.

U blizini Rtnja postojalo je 9 manastira. Prema legendi sagradio ih je hajduk koji je ubio vladiku pa je izgradnjom manastira hteo da se iskupi. Danas postoje tri manastira Lozica, Lapušnja i Krepičevac kao i crkva Svete bogorodice kod Lukova.

 

Rtanj je izvor mašte

Rtanj je poznat i po raznim legendama i verovanjima u natprirodne pojave. Prvo se sam oblik planine u obliku piramide odmah povezuje sa starim Egiptom, a zatim, kao i piramide u Gizi, sa vanzemaljcima.

Zmije i faraoni

Koliko su ljudi maštoviti svedoči i priča o lepoj ilirskoj kraljici, ljubavnici boga Raa sa kojim je krenula u osvajanje, ni manje ni više nego čak Etiopije. Tamo sreće egipatskog faraona, zaljubljuje se u njega i zbog besa boga Raa beži nazad na Rtanj. Faraon kreće sa njom i velikom vojskom na ove prostore, noseći sa sobom zmije. Jedna od njih ujede lepu Ilirku i ona umre. Nakon toga su ona i svi Egipćani sahranjeni u planini-piramidi. A na Rtnju kao dokaz za sve to sada postoji 13 vrsta zmija.

Čarobnjak

Druga priča je o čarobnjaku koji je na mestu sadašnje planine Rtanj imao dvorac sa blagom. Čuvao je okolinu i meštane, delio im dobro i zlo. Jednog dana planina se podigla, a čarobnjak je ostao da živi ispod nje i dalje čuvajući ovaj kraj i ljude koji tu žive i veruju u njega. A legenda o njegovom blagu u podnožju Rtnja i dalje je živa.

NLO

Piramidalni oblik planine, gusti oblaci, vatrene lopte, čudni zvuci koji se čuju na planini, svedoci koji su videli leteće tanjire, svi zajedno čine sjajan temelj za nastanak verovanja da na Rtanj redovno dolaze vanzemaljci.

Dolazak vanzemaljaca je objašnjen time da se u planini nalazi heliodrom koji su izgradile, kao i samu planinu, drevne civilizacije. Tajna vrata heliodroma se otvaraju kišnim danima kada je Rtanj zaštićen oblacima, a iznad planine proleću vatrene kugle koje kvare aparate meštanima i ubijaju njihove životinje.

Po drugoj teoriji u Rtanj je udario meteorit sa Meseca, pominju se i neprikazivanje aviona na radaru, specifični elektromagnetni talasi, tri podzemne reke i jezero, kao i rupa na vrhu Rtnja koja je izlaz iz piramide.

A vatrene lopte, koje u stvari predstavljaju prirodni fenomen- loptaste munje, pripisuju se i Amerikancima koji novo elektromagnetno oružje testiraju iznad Srbije.


Zanimljiva istorija – Fruška gora

 

Fruška gora je bogata brojnim arheološkim lokalitetima sa nalazima iz neolita, bakarnog, bronzanog, rimskog doba i srednjeg veka.

Alma Mons je ime koje su stari Rimljani dali Fruškoj gori, a znači plodna planina. Pod tim imenom se pominje u III veku gde se navodi da je rimski imperator Prob uticao na razvoj poljoprivrede u ovoj oblasti. On je naterao svoje legionare da isušuju močvare, navodnjavaju zemlju, gde je to potrebno, i da zasade prvu vinovu lozu na ovim prostorima. Rimski istoričar Aurelije Viktor navodi sledeće: „Kao što je Hanibal pokrio velike delove Afrike plantažama maslina, koristeći pri tome svoje trupe kao radnu snagu, na isti način je Prob pokrio Galiju, Panoniju i brda Mezije vinovom lozom “.

Tokom Rimskog perioda ova planina je bila značajan deo granice praveći neku vrstu zaleđa Dunavskom limesu preko koga su vodile saobraćajne veze do značajnog urbanog centra –Sirmijuma (Sremska Mitrovica).

Njeno sadašnje ime je etnonim, nastalo od reči Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu. Oni su došli na ove prostore pod Karlom Velikim (742-814), a Frušku goru su zvali Frankenwald (Franačka šuma).

Geografija

 

Danas je Fruška gora poznata po Nacionalnom parku (od 1960. godine). Zauzima površinu od 25252 hektara, a ono što je čini značajnom i jedinstvenom je 17 pravoslavnih manastira.

Nastavljajući tradiciju gajenja vinove loze od III veka, proizvodnja vina je nešto što, takođe, karakteriše Frušku goru.

Fruška gora je izolovana, uska, stara gromadna ostrvska planina u Panonskoj niziji. Na 300 m nadmorske visine i dalje ima šume. Najviši vrh je Crveni Čot koji se nalazi na 539 m nadmorske visine. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Vinogradi se nalaze niže, kao i pašnjaci, plodno zemljište i voćnjaci.

Jedna od karakteristika ove oblasti je postojanje brojnih ugroženih, retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

 

Izvori

 

Fruška gora - izvor BanjaNa Fruškoj gori, zahvaljujući obilju podzemnih voda, postoji i veliki broj izvora, preko 200. Mnogi su sređeni i voda, bogata mineralima, se koristi za piće.

Neki od njih su Jabuka, Pavlov, Ubavac, kao i Banja, izvor poznat još od rimskog perioda. Smatra se da su se rimski legionari u njemu lečili termalnom vodom. Na lokalitetu Banja Kulina pronađeni su ostaci kupatila i cevi koje su vodile do Sirmijuma. Ova termalna voda leči ekceme i kožne bolesti.

 

Jezera

 

Fruška gora - jezeroNa Fruškoj gori se nalazi i 16 veštačkih jezera, uglavnom izgrađenih 70-ih godina XX veka. Od toga je 13 izgrađeno za potrebe navodnjavanja, sprečavanja plavljenja obradivih površina, ali i turizma i ribolova. A neka su, poput Belog kamena i Ledinačkog, nastala plavljenjem rudarskih kopova. Većina jezera je poribljeno i pogodno za sportski ribolov.

 

 

 

Geologija

 

Geološki gledano, Fruška gora je prirodni fenomen sa stenama koje vode poreklo iz skoro svih geoloških perioda, od paleozoika, preko mezozoika, neogena i kvartara, najmlađeg u evoluciji Zemlje.

Vinarije

 

Vinogradi-na-Fruskoj-GoriGeološke i mikroklimatske odlike privlače, ne samo naučnike, već i proizvođače vina.

Tradiciju pravljenja vina, još od Rimskog perioda, prekinuli su Turci da bi je potom obnovili Austrougari. Malo je poznato da su fruškogorska vina izvožena još u XV veku u Češku i Poljsku.

Fruška gora ima 60 privatnih vinarija koje u svojim vinskim podrumima nude isprobavanje vina. Neka od poznatijih su Mačkov podrum i Kovačević.

Poznata dezertna vina su Ausbruh i Bermet. Bermet, slatko vino, koje se pravi sa dodatkom 20 različitih trava i začina, proizvodi se u Sremskim Karlovcima, gde Dunav stiže do Fruške gore. Zanimljivo je da je Bermet jedno od vina koje se nalazilo na spisku vina sa Titanika. Bermet je pre 150 godina izvožen u Ameriku, a bio je i jedno od omiljenih vina pripadnika Habsburške monarhije.

Sremski Karlovci su tokom nekoliko vekova smatrani za srpsku prestonicu vina, a poznati su i po divnoj arhitekturi i predstvljaju sjajnu polaznu tačku za obilazak Fruške gore.

 

Fruška gora i njeni manastiri

 

1280px-Novo_Hopovo_monasteryFruškogorski manastiri  nastali su u periodu od XV-XVIII veka. Od 35 izgrađenih manastira do danas je sačuvano samo 17, a dva su nastala u skorije vreme. Fruška gora se zbog njih često naziva i „Svetom Gorom“.

Ti manastiri su kroz istoriju predstavljali simbol nacionalnog otpora Srba Turskoj imperiji, a bili su poznati i po svojoj sakralnoj umetnosti i arhitekturi. U fruškogorskim manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi. Mnogi manastiri su bili oštećeni tokom Drugog svetskog rata.

Danas su aktivni sledeći manastiri: Krušedol, Petkovica, Rakovac, Velika Remeta, Divša, Bešenovo, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Jazak, Mala Remeta, Berkasovo, Grgeteg, Beočin, Privina Glava, Šišatovac, Kuvežedin, i Vrdnik – Ravanica.

 

Turizam

 

Manastiri, vinarije, jezera, Sremski Karlovci čine Frušku goru privlačnim za turiste i razvoj turizma. Takođe, na Fruškoj gori se nalazi i veliki broj lako pristupačnih izletiša koja su uređena i nalaze se u blizini kulturno-istorijskih spomenika i ugostiteljskih objekata.

 

Fruškogorski maraton

 

Jedna od tradicija ovog nacionalnog parka je i Fruškogorski maraton koji se bez prekida održava od 1978. godine.

Nајvеći dео stаzа mаrаtоnа (prеkо 97%) prоtеžе sе plаninskо šumskоm divlјinоm nаciоnаlnоg pаrkа Fruškа gоrа. Postoji veliki broj staza različitih dužina, od 4 do 133 km. Simbоl mаrаtоnа је оrао Krstаš, kао simbоl plаninе Fruškе gоrе i plаninаrskоg mаrаtоnskоg pоstignućа.