Kosa kod Inka – surova civilizacija lepe kose

inca2

Inti-llapa bog grmljavine

 

Inke su živele na teritoriji današnjeg Perua u Južnoj Americi. Sagradili su carstvo koje je trajalo od oko 1438. do 1532. godine. Nisu iza sebe ostavili nikakve tekstove pa se naučnici u proučavanju ove kulture oslanjaju samo na arheološke nalaze, uključujući i mumije, kako bi saznali nešto o njihovom životu. Kada su pisani izvori u pitanju informacije stižu posredno, od Španaca koji su živeli u južnoj Americi tokom ovog perioda.

 

 

Običaji i kosa kod Inka

Kosa kod Inka je bila crna, ravna i gusta. Zanimljivo je da je retko sedela, osim kod najstarijih, i retko je opadanje kose rezultiralo ćelavljenjem.

Surovi običaj objašnjen analizom kose

69838.adapt.590.1

Mumija žrtvovane devojčice

Do otkrića, vezanih za kosu Inka, ali i druge aspekte života,  dolazilo se i proučavanjem mumija. Na osnovu analize kose ove mumije otkrilo se da je žrtvovana trinaestogodišnja devojčica koristila velike količine kokaina tokom poslednje godine svog života, a alkohol samo tokom poslednjih nedelja. Tako je dokazano da su žrtve na taj način pripremane i smirivane pred žrtvovanje bogovima.

Od rođenja do smrti – kosa 

Inka vladar

Inka vladar-rekonstrukcija

KOsa kod Inka je bila važa od najranijeg detinjstva. Jedan običaj se praktikovao kada deca napune dve godine. Tada su dobijala ime tokom posebne ceremonije koja se zvala rutuchicoy. Tokom ove ceremonije rođaci su, na čelu sa bebinim najstarijim ujakom, odsecali pramen kose i prinosili si ga bogovima Inka kao žrtvu za blagostanje deteta. Drugi običaj se obavljao kad bi vladar Inka umro. Tokom života car Pačakuti je sakupljao dlake koje su mu ili otpale ili su bile isečene. Nakon što je umro, dlake su korišćene da se napravi statua koja je predstavljala javni simbol preminulog vladara.

A i nakon smrti – kosa

Inke su bile veoma religiozne. Čarobnjaci su imali visok položaj u društvu kao zaštitnici od duhova. Plašili su se da se zlo može pojaviti u bilo kom trenutku. Inke su verovale i u reinkarnaciju pa su čuvali isečene nokte, kosu i izvađene zube u slučaju da zatrebaju duhu koji se vrati na ovaj svet.

Ceremonija češljanja kose

Inka češalj

To je bila ceremonija koja je označavala sazrevanje devojčica. Ovu ceremoniju su vršile sveštenice. Tokom nje su devojčice sazrevale i birale novo ime. One bi bile poslate u Kusko gde se ceremonija održavala i tu bi postajale ili supruge ili princeze vladara. Samo bi najlepše devojčice bile izabrane, ljudi bi se skupili i sve bi bilo praćeno plesom.

Frizura od glave

kosa kod Inka nekad nije u prvom planu

Veštački oblikovane lobanje

Neke grupe Inka koje su živele na Andima koristile su mehanička sredstva da bi oblikovali svoje glave u špic. Druge grupe inka, obično one koje su živele u ravnijim područijima, su zaravnjivale vrh glave.

 

 

Lekovita kosa 

 

Čiča

Čiča

Kosa kod Inka se koristila za pravljenje medicinskih preparata. Na primer, kada bi neka osoba bila otrovana, pramen njene kose bi se spalio, bepeo bi se pomešao sa čičom – pićem pravljenim od fermentisanog kukuruza, i to je bio protivotrov.

 

 

Muške frizure

22D-Image Inca Army

Šarene trake za kosu  su bile sastavni deo frizura kod Inka

Muškarci su svoju kosu, koja je uglavnom bila crna, nosili relativno kratko ošišanu. Oni su svoj status i položaj u društvu otkrivali dužinom kose i načinom na koji su nosili trake za kosu. Što je kosa bila kraća, to je društveni status bio viši. Muškarci su nosili šarene trake od tkanina umotane oko glave na specifične načine, u zavisnosti od toga kojoj društvenoj klasi pripadaju. Uticajni ljudi su obmotavali traku oko glave pet puta.

Kosa kod Inka plemića je bila kraća  sa manje namotaja traka, dok su vođe identifikovane lako jer su imale još kraću kosu i još manje su namotavali traku za kosu. Kosa se šišala određenom vrstom noža.

Obični ljudi su imali najdužu kosu. Muškarci su je nosili puštenu pozadi, često sa šiškama.

Ženske frizure

Peru_sacred_valley

Žene su nosile pletenice

Veruje se da su Inka žene imale veoma dugu kosu koju su najčešće vezivele u pletenicu. Žene Inka su retko skraćivale kosu, i nosile su je veoma uredno počešljanu, podeljenu na razdeljak i uvijenu u dve duge pletenice pričvršćene šarenim vunenim trakama. Neke žene su vezivale raznobojne trake oko čela. Bogate Inka žene prekrivale su svoje glave kumbi tkaninom, bogato tkanom tkaninom sa geometrijskim dezenima, savijenom na poseban način da bi stajala na vrhu gave. To je fina, meka tkanina, često pravljena od vune beba alpake koja je cenjena kao čisto zlato.

baby-alpaca-Peru-1

Beba alpake

[td_block_big_grid_5 category_id=“72″ sort=“random_posts“]
Share this post

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

nineteen − thirteen =